Cijene nafte na svjetskom tržištu eksplodirale su u samo nekoliko mjeseci. Barel je sa oko 60 dolara na početku godine skočio na 105 dolara, što predstavlja rast od 70 odsto, a u posljednjih sedam dana zabilježen je rast od 25 odsto. Takav razvoj događaja i berzanskih kretanja prijeti novim poskupljenjem goriva, transporta i osnovnih životnih proizvoda, dok stručnjaci upozoravaju da cijena od 150, pa čak i 200 dolara po barelu, više nije nezamisliva.
Matematička analiza pokazuje da bi, ako cijena nafte ostane oko 100 dolara po barelu, prosječnog vozača u BiH to bi mjesečno koštala oko 125 maraka više nego prije izbijanja rata na Bliskom istoku, što je oko osam odsto prosječne plate od 1.600 maraka. Ukoliko cijena dostigne 150 dolara po barelu, troškovi bi se popeli na čak 240 maraka mjesečno više, odnosno oko 15 odsto plate.
Ovaj rast cijena nafte sigurno će dovesti i do lančanog efekta. Hljeb, mlijeko, meso, povrće i voće mogli bi poskupiti i za 10 odsto ili više. Ukoliko trend rasta cijena nafte i dalje bude prisutan, prosječan građanin mogao bi izgubiti između 15 i 20 odsto kupovne moći kada se uključe i indirektni troškovi, što će značajno smanjiti životni standard, koji je iz godine u godinu već problematičniji.
Prema riječima direktora Instituta FEFA iz Beograda, generalnog sekretara Nacionalnog naftnog komiteta Srbije i člana Programskog komiteta Svjetskog naftnog savjeta iz Londona, Gorana Radosavljevića, nije nimalo nerealno da cijena barela ode i na 150 dolara, te da bi u tom slučaju gorivo na benzinskim pumpama u BiH moglo koštati između 3,5 i četiri marke.
– U slučaju da se ovaj rat na Bliskom istoku produži i dođe u situaciju da ne postoji mogućnost da se na globalno tržište dostave neophodne količine ovog energenta, oko 100 miliona barela dnevno, jedan takav scenario je moguć. Nebo je granica. Da li barel može doći do 150? Vrlo je verovatno. U tom slučaju biće veliki pritisak na države i vlasti da smanje akcize i svoja poreska zahvatanja. Dolazeći nedavno u Republiku Srpsku, iznenadio sam se visinom cena, koje su u kratkom roku skočile za 80 feninga. Nažalost, rast tih cena mogao bi i dalje da ide, jer je povezan sa rastom cena na Mediteranu. Te promene se direktno prenose. Šta se bude dešavalo u ovom regionu uticaće i na Republiku Srpsku. Ostaje samo da vidimo kako će odluka SAD da suspenduje sankcije na rusku naftu uticati na tržište. Za sada nije bilo nekih većih pozitivnih pomaka – kaže Radosavljević.
Taktika Teherana
Navodi i da je ovo taktika Irana da izazove energetsku krizu među zapadnim zemljama, što bi onda pokrenulo i veliku ekonomsku krizu. Na taj način, dodaje, Teheran želi natjerati SAD da prekinu sa svojim napadima.
– Zapadne zemlje za sada nisu toliko pogođene ovom energetskom krizom, ali to ne znači da neće biti u narednom periodu, kada iscrpe svoje zalihe. U nekim od njih cena jedne litre je čak otišla na pet evra – navodi Radosavljević.
Na pitanje da li je ukidanje sankcija na rusku naftu spas za Evropu, Radosavljević smatra da je to jedno od potencijalnih rješenja, ali ostaje pitanje koliko bi Moskva izašla u susret zemljama Evropske unije, s obzirom na njihovu dosadašnju spoljnu politiku.
– Ukoliko bi do toga došlo, a za šta na nivou EU ne postoji saglasnost, to bi sigurno popravilo situaciju u kratkom roku. Ali i dalje jedan značajan dio ruske nafte stiže na evropsko tržište, ali sa drugom etiketom. Nafta i derivati sa Bliskog istoka sada ne mogu doći na tržišta. Nema načina – kaže Radosavljević.
Komentarišući dosadašnju praksu, kada trgovci gotovo odmah reaguju na rast cijena barela i dižeju svoje cijene, Radosavljević smatra da bi trebalo pooštriti kontrolu utvrđenih marži i povećati kazne za one koji se ne pridržavaju pravila, prenosi Glas.
– Svi nekako zaboravljama na poljoprivredu, te kao će se sve ovo na kraju odraziti na nju. U toku je proljetna sjetva, sadnja i druge radnje. Štamislite koliko će voće i povrće koštati kada se kalkulaciuja napravi sa ovako visokim cenema – zapisato se ovaj stručnjak.
Istorija
Čitav problem oko „crnog zlata“ proizvod je rata na Bliskom istoku i blokade oko 20 odsto svjetske proizvodnje u Ormuškom moreuzu. Kupci žure da osiguraju fizičke isporuke, rafinerije u Aziji razmatraju smanjenje proizvodnje, a neke zemlje uvele su ograničenja na izvoz goriva, što zaoštrava globalnu nestašicu. Čak i nakon najvećeg koordinisanog puštanja nafte iz rezervi u istoriji – 400 miliona barela – Međunarodna agencija za energiju upozorava da rat na Bliskom istoku stvara najveći poremećaj u snabdijevanju naftom u istoriji tržišta.
Proizvođači iz Persijskog zaliva već su smanjili proizvodnju za najmanje 10 miliona barela dnevno, a više od tri miliona barela rafinerijskog kapaciteta zatvoreno je zbog napada i nedostatka izvoznih kanala. Ograničeni kapaciteti zaobiljaštva Ormuškog moreuza i punjenje skladišta dodatno ograničavaju snabdijevanje.
Ekonomski efekti rastuće cijene nafte sigurno će ponovo potpaliti već tinjajuću inflaciju. Ekonomisti upozoravaju da bi inflacija u EU mogla porasti i do sedam odsto, posebno u zemljama koje uvoze većinu energenata. Evropska unija žuri da pronađe načine za ublažavanje udara rasta cijena energenata, ali i dalje odbija da ukine sankcije na uvoz ruske nafte, iako je to trenutno jedino spasonosno rješenje za Evropu i njenu privredu. Skok cijena prirodnog gasa, koji je porastao za više od 50 odsto po izbijanju rata na Bliskom istoku, dodatno otežava situaciju.
Istorija pokazuje da skok cijene nafte može imati dramatičan uticaj na ekonomiju i svakodnevni život građana. Jedan od prvih velikih slučajeva bio je embargo OPEK-a 1973–1974. godine, kada je nafta utrostručena zbog podrške Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja Izraelu u Jom Kipur ratu. Posledica je bila energetska kriza, inflacija i globalna recesija, što je pokazalo koliko je zavisnost od uvoza nafte rizična.
Sljedeći veliki šok desio se 1979. godine, tokom islamske revolucije u Iranu, kada je proizvodnja nafte dramatično opala. Cijene su duplirane, došlo je do nestašice u SAD i Zapadnoj Evropi, inflacija je skočila, a ekonomski rast usporio. Jasno je bilo da geopolitička nestabilnost u ključnim regionima nafte može imati dugoročne posledice.
U 1990. godini, iračka invazija na Kuvajt dovela je do poremećaja u snabdijevanju i brzog poskupljenja nafte. Iako je kriza bila kratkotrajna, pokazala je da čak i privremeni poremećaji mogu izazvati globalnu ekonomsku nestabilnost.
Još jedan značajan primjer bio je skok cijena nafte 2008. godine, kada je zbog velike potražnje u Kini i Indiji barel dostigao rekordnih 140 dolara. Visoki troškovi energenata podigli su inflaciju i doprinijeli globalnoj finansijskoj krizi, pokazujući da nafta nije samo energent, već i ključni faktor ekonomske stabilnosti.
Kazne
Republička tržišna inspekcija izvršila je protekle sedmice 130 kontrola formiranja cijena tečnih naftnih goriva, a u 55 slučajeva utvrđeno je da se trgovci nisu pridržavali propisanih marži, te su im po tom osnovu izrečene kazne u iznosu od 825.000 KM.
– U cilju zaštite životnog standarda građana tržišna inspekcija će nastaviti sa radom. Apelujemo na trgovce da blagovremeno izvrše usklađivanje cijena i da se pridržavaju propisanih marži, te ne izlažu riziku od kažnjavanja – poručili su ioz ove službe.
