Dok se bliži Pobusani ponedeljak, dan kada se, kako crkva uči, živi i upokojeni susreću u molitvi i ljubavi, sveštenik Ljuba Ranković upozorava da većina vjernika pravi istu grešku – zaboravlja ono najvažnije.
Nije dovoljno zapaliti sveću i donijeti jaja na grob, jer se, kako kaže, prava tajna ovog praznika ne odvija na groblju, već u dubini srca.
– U petak naše domaćice treba da pripreme bar desetinu jaja ofarbanih isključivo, bez ikakvog šaranja, crvenom bojom, na kojima se može samo napisati “Hristos vaskrse”. Mi toga dana izlazimo na humke zemne naših pokojnika i nosimo crvena jaja da posvedočimo da je to njihov Vaskrs – naveo je otac Ljuba Ranković.
Tog jutra treba se pomoliti Bogu pred ikonostasom, pripaliti sveću, kandilo, uz molitvu i uz neprekidno izgovaranje reči “Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse”.
– Pročitati “Oče naš” i druge molitve, i tamo, u gradovima osobito, gde se služi sveta liturgija, otići na Pobusani ponedeljak u hram. A po selima, pošto se obično toga dana ne služe svete liturgije, obavezno otići na Tominu nedelju, dakle, u sedmi dan po Vaskrsnu nedelju, u hram, i ko hoće može skuvati i poneti kuvano žito, da se u hramu obavi parastos ili mali pomen, poneti malo vina u jednoj bočici, da bi sveštenik mogao preliti žito na parastosu, u hramu kupiti voštane sveće, pripaliti ih i svaku nameniti sa izlivom velike ljubavi prema našim pokojnicima, celivajući sveću celivom ljubavi pre, dakle, njenoga pripaljivanja – objasnio je on.
Potom treba prisustvovati liturgiji i pričestiti se.
– Obavezno ponesite spisak upokojenih i živih, predajte svešteniku da pročita njihova imena. Kada dođemo kući, pomolimo se Bogu pred našom ikonom, makar to bila nedelja, dan uoči Pobusanog ponedeljka ili na sam dan Pobusanog ponedeljka. A onda, sa crvenim jajima koja smo ofarbali, pođimo smerno, pobožno, sa dubokom pobožnošću i dubokim osećanjem poštovanja naših predaka i svetog praznika Pobusanog ponedeljka, i posetimo humke njihove – navodi otac Ljuba.
Kada se ukažu njihovi spomenici, treba zastati i prekrstiti se tri puta.
– Kada priđemo do groba pripalimo kandilo, a onda pripalimo sveće, stavimo briket u kadionicu i mirišljavi tamjan, okadimo grobove i pročitajmo molitve. A onda uzmimo crveno jaje i kucnimo od krst ili spomenik rečima: “Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse.” Isto ono što činimo na dan Vaskrsa za svečanim vaskršnjim ručkom, jer ovo je duhovna trpeza, duhovna gozba doma našega sa precima i potomcima, i sa, dakle, onima koji su danas ovde prisutni, koji to osvećuju i posvećuju njima. Zadržimo se tu, kraj njihovih humki, u jednom pristojnom razgovoru – dodaje.
Treba prebrisati spomenik, grob, krst, a zatim urediti grobove, prenosi Kurir.
