Bila sam zadirkivana u trećem razredu kada sam došla u Ameriku, jer nisam govorila engleski, ali me to samo nateralo da ga brže naučim i da budem bolja u školi. Ta želja da budem što bolja, svakako je udarila dobre temelje za ostatak moje akademske karijere.
Ovim riječima svoju životu priču za “Glas Srpske” počinje Suzana Tesla, koja je rođena u Vojniću na Kordunu, odakle je zajedno sa svojim roditeljima i 250.000 drugih Srba protjerana u akciji “Oluja” prije tri decenije.
Ova mlada žena danas ima iza sebe četiri završena master programa, uspješna je brokerka nekretninama, ali i članica folklornog ansambla “Oko sokolovo”, te Udruženja krajiških Srba “Prelo” u Čikagu čiji je jedan od ciljeva i da istoriju stradanja Srba u Krajini otrgne od zaborava.
Suzana ističe da život djeteta od izbjegličke kolone do Čikaga nije bio lak, ali su joj najveću snagu u tim prvim godinama života na drugoj strani svijeta davali njeni roditelji koji su se preselili u obećanu zemlju zajedno sa njom kako bi joj obezbijedili bolju budućnost.
S obzirom na to da su rat i izbjeglištvo obilježili njeno rano djetinjstvo, navodi i da se ne sjeća mnogo “Oluje”, ali zvuke bombardovanja i trenutke kada ju je baka sklanjala na sigurno i dalje pamti.
– Iako kao dete nisam razumela šta se dešava, priče mojih roditelja o tome koliko smo bili pogođeni ratom i svime što se dešavalo naterale su me i dale dodatnu snagu da radim još napornije. Želela sam da dokažem sebi i drugima da sve loše što se dogodilo nije bilo uzalud. To me je učinilo jačom i borbenijom. Ta iskustva mi danas pomažu da životne teškoće sagledam iz šire perspektive i lakše ih prevaziđem – ispričala je Suzana.
Po dolasku u Čikago u trećem razredu bilo joj je teško da se uklopi, jer se istovremeno suočavala sa jezičkom barijerom i prilagođavanjem latinici.
– Roditelji su me upisali u folklor u crkvi, ali i pored toga mi je bilo teško da pronađem svoje mesto, jer su deca već imala formirane krugove prijatelja. Čak i u crkvi većina dece je govorila engleski, pa je jezička barijera postojala i unutar naše zajednice – prisjeća se Suzana.
Ipak, žrtva njenih roditelja da započnu život u potpuno nepoznatoj zemlji kako bi imali bolju budućnost motivisala ju je da vrijedno radi, kako u školi, tako i kasnije na poslu.
Obrazovanje joj je od malih nogu bilo prioritet o čemu danas svjedoče i čak četiri završena master programa.
– Još od malih nogu moja mama je naglašavala važnost i davanja maksimuma u školi. S obzirom na to da smo imigranti u Americi, jedan od glavnih načina da se uspe i stvori dobar život jeste da budemo dobro obrazovani. Iako to ne garantuje uvek uspeh i lakši život, svakako povećava tu mogućnost. Pored toga, obrazovanje je jedna od stvari koju ti niko ne može oduzeti. Sa svim što smo tokom godina izgubili, postalo je jasno da obrazovanje treba ceniti, jer ga možeš nositi sa sobom svuda – ispričala nam je Suzana.
Iako se obrazovala u različitim oblastima, odlučila se za posao sa nekretninama.
– I moji roditelji bavili su se nekretninama, ali na neki drugi način. Tata je uvek govorio da bi trebalo da dobijem licencu. Međutim, kao tipično dete, bila sam otporna prema tome. Kasnije sam shvatila da je to nešto što mi omogućava da spojim više svojih diploma (marketing, biznis i finansije), dok istovremeno stvaram i razvijam nešto svoje što ima potencijal da pomogne drugima, a istovremeno mi daje slobodu da provodim kvalitetno vreme sa prijateljima i porodicom, dok i dalje razvijam karijeru – navodi Suzana.
Tako je ova mlada i uspješna žena danas i osnivač kompanije “Tesla Group Real Estate”, a otkrila nam je i najveće izazove na tom putu.
– Najveći izazov u pokretanju sopstvenog biznisa bio je steći poverenje klijenata i otvoriti kompaniju u skladu sa zakonima, što u Americi može biti veoma zahtevno bez iskustva ili smernica. Još teže je osigurati rast kompanije uz očuvanje integriteta, jer mi je uvek bilo važno da klijenti budu podjednako važni kao i finansijski uspeh, kako bi kompanija imala reputaciju poverenja i integriteta – kazala je Suzana i otkrila nam da joj je želja da svoj biznis potencijalno proširiti na Srbiju, kako bi stvorila još jaču povezanost sa dijasporom.
Pored svega navedenog, ova uspješna mlada žena je i aktivni član folklornog ansambla “Oko sokolovo”, a prisjeća se da kao dijete folklor nije doživljavala s posebnim entuzijazmom.
– Tada to često izgleda kao obaveza. Danas folklor doživljavam potpuno drugačije i postao mi je poveznica s tradicijom, ljudima i sopstvenim identitetom. Folklor me podseća odakle dolazim, donosi osećaj pripadnosti i ravnotežu u savremenom, užurbanom životu – navodi Suzana uz naglasak da folklor ima izuzetno važnu ulogu u dijaspori.
Kako kaže, to nije samo igra i pjesma, već prostor u kojem se čuvaju jezik, običaji i osjećaj zajedništva.
– Kroz folklor se prenose vrednosti, povezuju generacije i jača osjećaj pripadnosti, posebno kod mladih koji odrastaju daleko od zemlje porekla. Upravo zato folklor u dijaspori često postaje most između korena i savremenog života – ispričala je ona.
I tu se njene svakodnevne aktivnosti ne završavaju, jer je i članica Udruženja krajiških Srba “Prelo” koje se bavi humanitarnim i društvenim radom, ali i čuvanjem sjećanja na Krajinu i stradanja tokom “Oluje”.
– Treba da pamtimo i obeležavamo ovaj važan trenutak u našoj istoriji kroz razgovore i događaje. Posebno pridajem značaj tome, jer sam bila jedna od mnogobrojne dece u koloni. Često je lako zaboraviti istoriju i ljude koji su izgubili živote, jer ne želimo da budemo opterećeni negativnim događajima iz prošlosti, ali ta istorija oblikuje ono što jesmo i ne smemo zaboraviti kroz šta smo kao narod prošli – naglašava Suzana.
U razgovoru smo se osvrnuli i na njeno prezime i na to kako reaguje na pitanja o povezanosti sa velikim naučnikom Nikolom Teslom.
– Nikola Tesla je ličnost koja prevazilazi vreme i prostor. Takva pitanja mi laskaju, jer je on jedan od naših najvećih naučnika, ako ne i najveći. Iako još nisam uspela da povežem porodično stablo do našeg velikog naučnika, činjenica da nosimo isto prezime, kao i mogućnost da smo možda u daljem srodstvu, doživljavam kao inspiraciju i snažan podsetnik na vrednosti znanja, radoznalosti i predanog rada – ispričala je Suzana.
Uspješnu brokerku rodom sa Korduna pitali smo i koliko u svakodnevnom životu i poslu ističe svoje balkansko porijeklo.
– Čovek nikada ne treba da zaboravi ko je i odakle potiče. Moje balkansko poreklo me je oblikovalo kroz kulturu, mentalitet i osećaj zajedništva i važno mi je da ostanem autentična. To nasleđe nosim sa sobom, ali verujem da se identitet najbolje pokazuje kroz dela – kroz odnos prema radu, ljudima i zajednici. Na kraju, moj rad i vrednosti govore najglasnije – naglasila je Suzana.
Za kraj razgovora poslala je i poruku mladima sa Balkana u dijaspori.
– Nikada ne treba da zaborave poreklo i ne treba da se plaše da grade budućnost tamo gde trenutno žive. Njihova snaga je upravo u tome što pripadaju dvema kulturama – mogu da povezuju, razumeju i stvaraju mostove između Balkana i sveta. Obrazovanje, rad i solidarnost su ključ uspeha, ali i odgovornost da svojim znanjem i iskustvom doprinesu zajednici iz koje potiču – poručila je Suzana.
Podrška daleko od zavičaja
Suzana Tesla pokušala je da nam približi kako izgleda život srpske zajednice u Čikagu, istakavši da je veoma aktivan i raznolik.
– Tu su crkve, te kulturne, folklorne i razne druge organizacije, kao i različiti događaji koji okupljaju ljude svih generacija. Povezivanje među članovima zajednice je važno, jer pruža osećaj pripadnosti i podrške daleko od zavičaja. To nam omogućava da očuvamo jezik, tradiciju i kulturni identitet. Razmenjujemo iskustva i pomažemo jedni drugima – navodi Suzana i dodaje da se na taj način istovremeno gradi most između prošlosti i života u novoj sredini.
