BANJALUKA – Na svadbenim veseljima u Republici Srpskoj uskoro bi mogla da se služi domaća rakija i to ne nužno od registovanih proizvođača, već od onih koji organizuju proslavu (porodice mladenaca i sl.) i koji su to čuvali specijalno za tu priliku.
Važan uslov
Međutim, da bi se ta rakija mogla služiti gostima, postojaće veoma važan uslov, a to je da će, pored svih neophodnih ispravnosti, proizvođač morati da navede tačno o kojoj količini je riječ, te da pribavi posebnu oznaku (markicu) koja će mu za tu priliku biti izdata.
Nacrt zakona o ugostiteljstvu
Ovo je samo jedna od nekoliko novina koje se zagovaraju Nacrtom zakona o ugostiteljstvu u Republici Srpskoj koji je usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srpske 25. marta i koji, kako su naveli nadležni, treba da uvede red u sistem ugostiteljstva.
Goran Kurtinović, predsjednik Upravnog odbora Udruženja “Horeca”, pojašnjava za “Nezavisne novine” da je Nacrt zakona o ugostiteljstvu RS proizvod stručnih analiza koje su rađene unazad tri godine, a da će sve konkretne izmjene i detalje definisati u naredna dva mjeseca, koja su ostavljena za javnu raspravu.
Govoreći o najvećim nedostacima u sektoru ugostiteljstva u Srpskoj, otkrio nam je da najviše škripi u oblasti seoskog turizma, izdavanja stanova na dan i radu svadbenih salona.
Degustaciona soba
Što se tiče seoskog turizma, aktuelna problematika ogleda se u tome što svako ko želi da se bavi tim poslom mora da otvori ugostiteljski objekat, a da zakoni koji definišu ugostiteljstvo ne tretiraju na isti način oblast seoskog turizma.
Naime, situacija je sada takva da neko ko je odlučio da se bavi tom djelatnošću, ne može gostima koji dođu da borave na njegovom imanju zakonski da ponudi npr. hranu koju je on proizveo, već je to rađeno većinom ilegalno.
“Zakonom se sada dozvoljava ta degustaciona soba, gdje on faktički ima pravo da im upravo tu priređuje ručak zbog koga su oni možda i došli, ne konkretno da im prodaje, poklanja ili slično”, pojašnjava Kurtinović.
Po pitanju izdavanja stanova na dan, ideja je da se prije svega uvede centralni registar.
“Uređujemo pravila ponašanja, definisanje boravišne takse, lakše prijavljivanje taksi i lakše prijavljivanje i kretanje gostiju. I to ćemo tokom ovih 60 dana srediti”, tvrdi Kurtinović.
Svadbeni saloni
Ali, najzanimljivija za građane mogla bi da budu nova pravila za svadbene salone.
“To će podrazumijevati ponašanje muzike, dekoraciju, fotografe i služenje hrane. Tu još imamo želju za dorađivanjem”, ističe Kurtinović.
A u tom smislu, vraćamo se na početak ovog teksta i domaću rakiju.
“Pomenuo sam hranu, tu sada imamo da se ljudi bave uzgojem povrća i stoke i onda oni imaju mogućnost da svadbenom salonu ponude upravo svoje proizvode za proslavu. A vrlo bitna stvar i možda jedan od najvećih problema je da je kod nas tradicija da skoro svako domaćinstvo peče rakiju za svoje potrebe, ali da tu rakiju npr. ne može da služi na slavljima iako je za to čuvana, već mora da kupuje rakiju koja ima markicu. Shvatamo da trebaju dodatne stvari da se ta oblast riješi. Ali, u najkraćem slučaju, ono što nam pada na pamet jeste da, kada neko proizvede npr. 50 ili 100 litara rakije i namijeni je za svadbeno veselje, da mu se da mogućnost da kupi markicu te da prijavi tu količinu rakije za tu namjeru i da, kada dođe taj dan, on je može iskoristiti bez ikakvih problema”, pojašnjava Kurtinović za “Nezavisne”.
Fotografisanje i muzika na svadbama
Kada su u pitanju nova pravila koja bi trebalo da se odnose na fotografisanje i usluge muzike, konkretno na svadbenim veseljima, Nacrt zakona o ugostiteljstvu predviđa da svadbeni salon sa mladencima pronađe regularne fotografe i muziku, da bi im mogao dozvoliti da pruže svoje usluge tokom proslave, čak i ulazak u salon.
“Oni koji posjeduju svadbeni salon su još prije dvije godine iznijeli primjedbe kako to sada sve funkcioniše i da se treba regulisati tako da svima bude jednako, da ne može jedan svadbeni salon ovako, a drugi onako, da se na neki način i šatori uvedu u tu akciju. Npr. da uvedemo da ni u jednom svadbenom salonu ne može raditi fotograf koji nije registrovan, koji ne postoji u smislu naplate, nego ga je, eto, neko doveo. On ne može raditi. Onda ćemo dobiti da će se fotografi na neki način registrovati”, dodao je Kurtinović.
Kakve nedoumice imaju fotografi?
Oni koji su već fotografisanje registrovali kao dopunsku djelatnost pozdravljaju nove ideje, ali ipak imaju određene nedoumice.
“Pošto sam registrovan i imam fiskalnu kasu, pretpostavljam da ću po ovom novom zakonu, ako bude donesen, od mladenaca ubuduće naplaćivati album i da ću onda polagati pazar. Malo mi je nepoznanica šta se dešava sa slikama koje se prodaju tokom vjenčanja, da li ću tu morati za svaku izdavati fiskalni račun ili ću i to moći naplatiti pa ići kao polog pazara”, kaže za “Nezavisne novine” jedan banjalučki fotograf.
Ono što mu je takođe nepoznanica jeste i da li će i kako biti definisano ukoliko nekome želi slikati maturu, rođendane ili slično, te se nada da će nadležni i to pojasniti.
Izdavanje fiskalnih računa
Jedna od najvažnijih stvari na čije nužno poštovanje upozoravaju ugostitelji je izdavanje fiskalnih računa, čime se uspostavlja bolja kontrola rada svih ugostiteljskih objekata i usluga, a sve zaključuju riječima da zakon nema za cilj da unazadi pružaoce usluga, već da ih izvede iz sive zone i da im olakša rad, a ne da plaćaju kazne zbog pružanja svojih usluga.
