Od svih zemalja regiona Bosna i Hercegovina jedina još nije dio SEPA, jedinstvenog područja plaćanja u evrima.
Neke prognoze govore da BiH zbog toga što nije dio SEPA na visokim naknadama za prekogranična plaćanja godišnje izgubi i do 100 miliona KM.
Aplikacija za članstvo već napisana
Jasmina Selimović, guvernerka Centralne banke BiH, prije nekoliko dana je rekla da je aplikacija za članstvo u SEPA već napisana.
“U oba entiteta su urađeni nacrti zakona o platnim uslugama, te su ih vlade usvojile i poslale dalje u skupštinsku, odnosno parlamentarnu proceduru. Ipak, sve dok zakoni ne budu usvojeni u konačnim verzijama, Bosna i Hercegovina ne može predati aplikaciju”, objasnila je Selimovićeva.
Dodala je da su u decembru prošle godine poslali predaplikaciju.
“Evropska komisija u ovoj godini ima dvije sjednice kada se odlučuje o SEPA aplikacijama. Odlučuje se u maju i novembru, te mi sada čekamo da vidimo da li ćemo u maju ili novembru moći poslati aplikaciju. Po dobijanju pozitivnog stava imamo još šest mjeseci kada Evropska komisija radi dubinsku analizu tržišta i krećemo sa transakcijama”, istakla je Selimovićeva.
Srbija i Crna Gora prošle godine postale dio SEPA
Tokom prošle godine i Srbija i Crna Gora su postale dio SEPA.
Tako je iz Narodne banke Srbije 22. maja prošle godine saopšteno da je ova zemlja od tada zvanično dio SEPA.
“Narodna banka Srbije (NBS) je preduzela korake da usaglasi svoje platne sisteme i regulativu sa standardima Evropske unije (EU). Srbija je ovim postala 41. članica SEPA, što predstavlja važan korak na njenom putu evropskih integracija”, pisalo je u saopštenju.
Crna Gora je 7. oktobra prošle godine operativno postala dio SEPA područja, te je od tada moguće izvršavati transakcije.
Ministar finansija Crne Gore Novica Vuković je tada rekao da je izvršio prvu transakciju, te poslao simboličnu uplatu na inostrani račun kako bi provjerio kako teku SEPA transakcije.
Intenziviraju se aktivnosti na nivou entiteta
Ekonomista Admir Čavalić rekao je za “Nezavisne novine” da je SEPA veoma bitna u smislu finansijskih ušteda, odnosno ograničavanja transakcionih troškova.
“Bitno je naglasiti da je ulazak u SEPA tek prvi korak. Nakon toga, najveća odgovornost je na Centralnoj banci BiH da dalje koordinira korake kako bi implementirala samu SEPA. To je neki izazov kroz koji prolaze druge zemlje regiona koje su nedavno ušle u okvire SEPA. Imam informaciju da se intenziviraju aktivnosti na nivou entiteta. Priprema se set tih zakona, što znači da vjerovatno postoji određen pritisak iz Brisela ili nekih drugih centara moći da se to što prije završi. U Federaciji BiH će taj set zakona biti na sjednici 11. marta”, istakao je Čavalić.
U području SEPA se, inače, nalazi ukupno 41 zemlja, i to sve članice Evropske unije, Ujedinjeno Kraljevstvo, Island, Lihtenštajn, Norveška, Švajcarska, Monako, San Marino, Andora, Vatikan, Srbija, Crna Gora, Albanija, Sjeverna Makedonija i Moldavija.
