Urbano planiranje nije samo pitanje arhitekture i izgradnje – ono određuje kako živimo, krećemo se, dišemo i odgajamo djecu. Dobro planiran grad podrazumijeva balans između razvoja, infrastrukture, zelenih površina i kvaliteta života građana.
Profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Marijana Kapović Solomun rekla je za RTRS u Јutarnjem programu su naši prirodni resurski takvi da ih imamo dovoljno.
Što se tiče Banjaluke, istakla je da zelena infrastruktura ne može biti samo ukras u gradu.
– Ona mora biti integrisana u cijelom sistemu. Ključno je da vidimo fukcionalnost, povezanost i kvalitet – istakla je ona.
Navela je da je trenutno stanje u Banjaluci loše.
– Parkovi su nepovezani, uništavaju se rijeke, sijeku stabla. Nemamo ni odgovornost po pitanju ko donosi te odluke – istakla je Kapović Solomun.
Ističe da bi Banjaluke trebala biti model za sve ostale gradove u Srpskoj, ali to ipak nije.
– Suludo je voditi i najveći grad bez bilo kakve saradnje sa akademskom zajednicom – rekla je Kapović Solomun.,
Ona je naglasila da je zelena infrastruktura Banjaluke na vrlo niskom nivou, nerijetko devastirana i nerijetko bez ikakvog pregleda i kontrole zdravstvenog stanja.
Dekan Arhitektonsko-građevinsko-geodetskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Saša Čvoro naveo je za RTRS u Јutarnjem programu da svjedočimo sve većem broju stanova, a da se manje brine o samoj namjeni.
– I to vidimo u svim većim gradovima u Srpskoj. Cilj bi trebao biti da se poveća kvalitet života – rekao je Čvoro.
Istakao je da se u Banjaluci vode samo kratkoročne politike.
– Imamo relativno povećanje broja stanovnika, a apsolutno se smanjuje. U Banjaluku dolaze studenti i građani iz drugih opština i to je uzrok – rekao je Čvoro.
Rekao je da se gradovi previše brzo šire.
– Postavlja se pitanje šta ćemo ostaviti budućim generacijama. Banjaluke već odavno nije zeleni grad – jasan je Čvoro.
Naveo je da se nude i Gradskoj upravi i Vladi Srpske.
– Veomo smo rijetko pitani za bilo kakve odluke. Spremni smo da pomognemo svima – izjavio je Čvoro.
