Kako se zima produbljuje i cjelodnevni minusi postaju svakodnevica, sve je češće pitanje da li se isplati grijati na klima uređaj kada su spoljne temperature ispod nule i koliki je račun za struju u tom slučaju?
Iako se klima uređaj odavno ne koriste samo za hlađenje, mnogi i dalje imaju dilemu koliko su efikasni kada u “pogon” treba da im bude stavljena njihova druga funkcija – grijanje i to pogotovo kada spoljne temperature padnu ispod nule.Za razliku od klasičnih električnih grijalica, klima uređaji u režimu grijanja rade po principu toplotne pumpe – oni ne stvaraju toplotu direktno, već je preuzimaju iz spoljnog vazduha i prenose u unutrašnji prostor.”Klima ne grije na isti način kao TA peć, grijalica ili električni radijator. Ona uzima energiju iz okoline i zato može da isporuči višestruko više toplote nego što potroši struje”, objašnjavaju serviseri klima uređaja.
U praksi, kako dodaju, to znači da klima za svaki kilovat-čas potrošene struje može da proizvede i tri do pet kilovat-časova toplotne energije, što je razlog zašto se ovaj vid grijanja često navodi kao jedan od najekonomičnijih među električnim sistemima.
Najveća razlika u potrošnji struje vidi se između klasičnih (ON/OFF) i inverter klima uređaja.
Kod klasičnih klima, kompresor radi punom snagom ili je potpuno isključen, bez prilagođavanja realnim potrebama prostora. To znači češće paljenje i gašenje, veće oscilacije u potrošnji i slabiju efikasnost kada temperatura spolja padne ispod nule.
“Kod starijih, klasičnih klima, u minusu se dešava da uređaj praktično stalno radi na maksimumu, što neminovno podiže potrošnju”, navode serviseri sa dugogodišnjim iskustvom.
Inverter klime, s druge strane, kontinuirano prilagođavaju snagu rada — kada se dostigne zadata temperatura u prostoriji, uređaj prelazi u blaži režim i održava toplotu uz znatno manju potrošnju struje.
“Inverter klima ne ‘gasi i pali’ grijanje, već radi tiho i stabilno, čak i kada je napolju minus. Upravo tu se pravi najveća ušteda”, objašnjava sagovornik iz jedne distributerske kuće klima uređaja.
Uzmimo za primjer jedan od najčešćih uređaja u domaćinstvima – inverter klimu snage oko 12.000 BTU, koja se koristi za grijanje prostorija od 20 do 40 kvadrata.
“Ako se grijete na inverter klimu, pri spoljnim temperaturama od minus pet do nule, ona u prosjeku troši oko 1,1 do 1,2 kilovat-časa struje na sat rada. Ako takva klima radi osam sati dnevno, dnevna potrošnja iznosi oko 9 do 10 kWh, dok pri dvanaestočasovnom radu dostiže približno 14 do 15 kWh dnevno. Kada temperatura dodatno padne, između minus deset i minus pet stepeni, potrošnja blago raste i po satu približava se 1,3 kWh, ali i dalje ostaje znatno niža nego kod klasičnih električnih grijalica”, objašnjava sagovornik.
Sagovornici objašnjavaju da je kod klasičnih klima potrošnja struje primjetno veća.
“Klasična klima u minusu rijetko radi optimalno. U realnim uslovima, ona troši između 1,7 i 1,8 kilovat-časova po satu. To znači da osam sati grijanja dnevno donosi potrošnju od oko 14 kWh, dok se kod dvanaestočasovnog rada ta cifra penje na više od 20 kWh dnevno”, navode serviseri.
Serviseri i distributeri klima uređaja saglasni su po ovom pitanju – grijanje inverter klimom u zimskim uslovima je isplativo, naročito u prelaznim periodima i tokom umjerenog minusa.
“Ako imate dobru izolaciju i kvalitetnu inverter klimu, grijanje na ovaj način može biti jedno od najjeftinijih rješenja grijanja na struju. Kod klasičnih klima, situacija je drugačija zbog veće potrošnje, slabije efikasnost i viših računa, što ih čini manje poželjnim izborom za ozbiljnije zimsko grijanje”, kažu oni.
Drugim riječima, sa cjelodnevnim temperaturama u minusu, razlika između klasične i inverter klime vidi se direktno na računu za struju – i to već poslije prvog mjeseca grejne sezone, prenosi Kurir.
