Bosna i Hercegovina je tokom 2024. godine bila vodeća u Evropi u jednom segmentu, i to po doznakama iz inostranstva u bruto domaćem proizvodu (BDP), pokazuju podaci Eurostata, evropske statističke agencije.
Naime, lični transferi u BiH iznosili su 7,6 odsto BDP-a, i time bilježe najveći udio doznaka iz inostranstva u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti.
Na mapi koju je objavila evropska statistička agencija vidi se uticaj ličnih transfera na ekonomije zemalja Evropske unije, EFTA i zemalja kandidata za članstvo u EU.
Ovo znači da ekonomija Bosne i Hercegovine u velikoj mjeri zavisi od ličnih transfera iz inostranstva, bilo da su to plate ili penzije ili nešto drugo.
Iznos od 7,6 odsto BDP-a direktno utiče na potrošnju, kupovnu moć i socijalnu stabilnost velikog broja domaćinstava u BiH.
Kako je ranije objavljeno, lični transferi u prethodnoj godini oborili su rekord i iznosili četiri milijarde i 167 miliona KM.
Tako su tekući transferi dostigli iznos od 1,52 milijarde KM, a od ovog broja najveći dio čine penzije iz inostranstva, i to 1,39 milijardi KM.
Suficit ličnih primanja zabilježen je u svega devet država članica Evropske unije, a najveći suficit je imala Hrvatska, 2,6 odsto BDP-a, pa Bugarska 1,3 odsto BDP-a, te Portugal 1,2 odsto BDP-a.
Iz Eurostata su naveli da su, nasuprot tome, Malta (-2,8%), Kipar (-0,9%), Belgija (-0,6%), Grčka, Španija i Francuska (svaka -0,5%) pokazali najveće deficite ličnih transfera kao udio u njihovom BDP-u.
Kada su u pitanju zemlje regiona, doznake iz inostranstva u Srbiji iznosile su 4,47 milijardi evra, ili 5,4 odsto BDP-a.
U Albaniji su lični transferi u prošloj godini iznosili 1,28 milijardi evra ili 5,1 odsto BDP-a, dok je u Crnoj Gori to iznosilo 345 miliona evra ili 4,5 odsto BDP-a.
Najmanji iznos je bio u Sjevernoj Makedoniji, i to 310 miliona evra ili dva odsto BDP-a.
Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da stanje oko doznaka iz inostranstva prati već decenijama, da su one jedna od najstabilnijih stavki platnog bilansa u BiH, te da nisu puno oscilirale u prethodnih 20 godina.
“Nakon rata, doznake su činile jednu četvrtinu BDP-a. Sada smo pali na 7,6 odsto, nekad je bilo oko 25 odsto, a nedavno je bilo oko 10 odsto. Sad, da li je to dobro ili loše, ne znamo. Ima čitav niz istraživanja da one imaju i pozitivne stavke, jer prije svega smanjuje se siromaštvo. Doznake u principu idu siromašnijim slojevima stanovništva, nego što idu bogatijim. Kada je u pitanju Hrvatska, nekoliko milijardi KM ide iz Hrvatske u druge zemlje, i to zbog sezonskog zapošljavanja u turizmu. Zadnji podaci govore da je iz Srbije i BiH oko 30.000 radnika tamo radilo sezonske poslove, a da ne govorimo o Nepalu ili drugim zemljama”, istakao je Đogo.
Prema njegovim riječima, ovi podaci pokazuju niži nivo razvoja, te da je djelimično posljedica toga masovna emigracija.
“U bivšoj Jugoslaviji je do 1989. godine, 890.000 ljudi otišlo iz ove zemlje, i to je bila prva generacija gastarbajtera. Dalje, imali smo ratnu emigraciju, kada je nekoliko stotina hiljada ljudi otišlo iz BiH. Imamo i novu, treću emigraciju od 2012. kao posljedicu krize iz 2008. godine, kada imamo situaciju da je oko 200.000-250.000 ljudi otišlo iz države. Zapravo, imamo stalne talase emigracije od koje stiže novac u BiH. Ipak, to nekako obezbjeđuje makroekonomsku stabilnost i veći životni standard te utiče na smanjenje socijalnog raslojavanja. Nijedna država ne smije da se hvali ako su doznake visoke, ali u našem slučaju ima dosta pozitivnih pomaka. Problem je najveći što ostajemo bez stanovništva i to će imati negativne posljedice u budućnosti”, objasnio je profesor Đogo.
